Domaća kokoš (Gallus gallus domesticus)
Order: Galliformes
Family: Phasianidae
IUCN Red List: –
Stanište
Domaća kokoš je pripitomljeni oblik bankivske kokoši (Gallus gallus), koja vodi poreklo iz jugoistočne Azije. Domaća kokoš je jedna od najčešćih i najrasprostranjenijih domaćih životinja na svetu.
Information
Upotreba i karakteristike: Domaća kokoš je jedna od najrasprostranjenijih i najčešće gajenih domaćih životinja na svetu. Koka je sposobna da snese između 240 i 280 jaja godišnje. Njeno meso je osnovna životna namirnica širom sveta, a koristi se i njeno perje. Krila su joj mala u odnosu na veličinu tela, što joj omogućava da leti samo na kraćim relacijama.
Izgled i ponašanje: Ispod kljuna se nalazi mesnata kožna izraslina (poddvratak/brada). Kresta petla je veća, a repna pera su mu duža nego kod koke. Stariji petlovi imaju mamuzu na zadnjem delu piska (tarsus). Pored zrnaste hrane, kokoši konzumiraju insekte, gliste, puževe i zelene delove biljaka. Vole da čeprkaju zemlju u potrazi za hranom i preferiraju okruženje koje im pruža dovoljno zaklona. Pošto su im oči postavljene sa strane glave, nemaju dobru percepciju dubine (prostoni vid); zbog toga su prinuđene da pomeraju glavu napred-nazad dok hodaju kako bi skenirale svoju okolinu.
Rase i istorija: Među bezbrojnim varijantama, postoje i one koje se drže isključivo kao ukrasne životinje. Poznato je nekoliko mađarskih rasa, kao što su bela, žuta i jarebičasta, ali najpoznatije su erdeljska grahorasta i erdeljska gološijan ka. U početku nisu uzgajane radi ishrane, već zbog borbi petlova i iz religijskih razloga.
Simbolika: Poznat po svom kukurikanju, petao u mnogim kulturama simbolizuje sunce i ponovno rađanje duše. Kod Grka on simbolizuje i dolazak proleća. Vetrokazi u obliku petla krase tornjeve hrišćanskih crkava, dok u Kini beli petao štiti od zlih duhova. U Japanu je sveta životinja, a kod Kelta se smatrao glasnikom iz podzemnog sveta.
Gallus gallus:
