Fosa (Cryptoprocta ferox)
Stanište i ishrana: Fose naseljavaju šumovita područja širom Madagaskara. One su najveći sisari mesožderi na ovom ostrvu. Njihovu ishranu čine mali sisari, ptice, gmizavci, vodozemci i insekti, ali su im primarni plen lemuri.
Evoluciona prošlost: Madagaskar, četvrto po veličini ostrvo na svetu, kroz geološku istoriju pratio je jedinstven evolucioni put. Kao rezultat toga, tokom kasnog pleistocena i ranog holocena, ostrvo su naseljavale neverovatne vrste poput džinovske fose (veličine gorile), koja je lovila džinovske lemure. Istraživanja sugerišu da je ovaj džinovski srodnik postojao do pre nekoliko hiljada godina, a verovatno je izumro ubrzo nakon dolaska ljudi (pre oko 2.000–2.500 godina). Ipak, jedinstveni biodiverzitet ostrva opstao je do danas.
Karakteristike i spretnost: Fosa je najveći mesožder na ostrvu i predstavlja endemsku vrstu. Iako izgledom podseća na mačku ili veliku lasicu, ona je zapravo član porodice madagaskarskih zveri (Eupleridae). Izuzetno je spretan penjač: njeni skočni zglobovi mogu se rotirati do 180°, što joj omogućava da se spušta niz drveće glavom nadole — što je ključna adaptacija prilikom jurenja lemura kroz krošnje. Telo joj je gipko, a pokreti tihi i slični mačijim, što joj omogućava da gotovo neprimetno klizi kroz šumu.
Ponašanje i razmnožavanje: Fosa obeležava svoju teritoriju mirisnim žlezdama, proizvodeći miris koji je prepoznatljiv na daljinu. Njeni običaji parenja su takođe jedinstveni: svake godine ženka se vraća na isto „drvo za parenje“, gde mužjaci danima čekaju na njen dolazak.
Status i značaj: Iako je apeks predator (vrhunski grabljivac) Madagaskara, njena populacija je ugrožena zbog gubitka staništa. Iako je lokalni folklor dugo smatrao fosu zlonamernim ili zlokobnim stvorenjem, ona je zapravo ključna vrsta za ekološku ravnotežu kišnih šuma.
Carnivora / Eupleridae
IUCN Redlist: VU (Vulnerable)
II.
