Alpaka (Vicugna pacos)

Poreklo i domestifikacija: Arheološka istraživanja na različitim lokalitetima u Južnoj Americi ukazuju na to da su alpake pripitomljene pre približno 6.000 godina. Genetička analiza koju su 2001. godine sproveli Kadvel i saradnici razrešila je dugogodišnju nedoumicu, potvrdivši da je divlja vikunja direktni predak današnje alpake.

Ishrana: Alpaka je biljojed čija se ishrana prvenstveno zasniva na različitim vrstama trava.

Hibridizacija: Izuzetna osobina južnoameričkih kamelida je njihova sposobnost međusobnog ukrštanja i rađanja plodnog potomstva. Hibrid nastao ukrštanjem lame i alpake poznat je kao huarizo i pokazuje prelazne fizičke karakteristike obe vrste. Ukrštanje vikunje i alpake daje pako-vikunju, koja izgledom više podseća na divlju vikunju.

Prilagođenost ekstremnim uslovima: Poreklom sa Anda, alpaka je evoluirala da preživi u surovim okruženjima sa oskudnom vegetacijom i velikim dnevnim oscilacijama temperature. Njihovo izuzetno gusto runo pruža savršenu izolaciju protiv noćnih temperatura koje padaju duboko ispod nule. Nasuprot tome, tokom dnevnih vrućina, alpake koriste jedinstven metod termoregulacije: vlaženjem stomaka podstiču hlađenje putem isparavanja.

Anatomija i odbrana: Poseduju specijalizovani trokomorni želudac dizajniran da izvuče maksimum hranljivih materija iz nekvalitetne paše. Struktura zuba je takođe specifična – sekutići se nalaze samo u donjoj vilici. Slično lami, alpaka koristi „pljuvanje“ (izbacivanje sadržaja želuca) kao primarni odbrambeni mehanizam.

Upotreba i vuna: Vlakno alpake je širom sveta poznato kao jedno od najfinijih i najsvilenkastijih prirodnih vlakana. Danas se ova vrsta uzgaja širom sveta, a šiša se obično svake dve godine. Njihova vuna se koristi za proizvodnju luksuznog tekstila, uključujući meku termo ćebad, rukavice i džempere.

Artiodactyla / Camelidae