Tri polaznika naše „škole za slonove” su vodeći mužjak Shah-Rukh, rođen 2008. godine, Félix, rođen 2010. godine, i Arun, rođen 2017. godine. Iako je razlika u njihovoj veličini jasno uočljiva, sva trojica će još rasti, jer se i dalje smatraju mladim slonovima.

Mnogi misle da su životinje primorane da učestvuju u treningu. Naravno, to nije slučaj – upravo suprotno. Trening značajno doprinosi njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju, ali je tokom rada veoma važna i doslednost. Slonovi su izuzetno pametne i inteligentne životinje kojima je ovakva vrsta aktivnosti neophodna. Bez redovnog angažovanja kod njih bi se mogli razviti ozbiljni poremećaji u ponašanju i mentalni problemi.

Međutim, to nije jedini razlog zbog kojeg je trening važan. Nije teško zamisliti koliko je komplikovano obaviti veterinarski pregled ili lečenje životinje ove veličine, pa čak i njen transport. Svaki zadatak prikazan tokom treninga doprinosi tome da slonovi dozvole svojim negovateljima i veterinaru da ih pregledaju iz neposredne blizine.

Noge slonova veoma su osetljive, pa ih povremeno treba negovati i skraćivati im nokte. Komanda za podizanje noge upravo tome služi. Slon mirno drži podignutu nogu sve dok mu trener ne da znak da je može spustiti, a za to vreme može se bezbedno obaviti rutinska nega stopala.

Na zahtev podižu i surlu, što je potrebno prilikom testiranja na tuberkulozu. Tada se može pregledati i njihova usna duplja i proveriti stanje zuba.

Treneri mogu da pošalju slonove unazad ili da ih pozovu da priđu. Slonovi obučeni da izvršavaju ove komande mogu se bez poteškoća uvesti i u transportni kontejner. To je veoma važno jer uspavanog slona ne bi bilo moguće bezbedno smestiti u kontejner.

Trening se zasniva na pozitivnom potkrepljenju, što znači da se slonovi nagrađuju za pravilno izvedene zadatke, a ne kažnjavaju ako pogreše. Kao nagradu dobijaju keks i jabuke, a na kraju treninga i veliku porciju sena.

Svaki slon dnevno pojede približno 100–150 kilograma hrane, koju dobija podeljenu u tri obroka. Oko 30% te količine čine povrće i voće, dok preostalih 70% čini seno.

Tokom leta veoma vole da se kupaju, pa ih često možemo videti kako se brčkaju u bazenu. Iako imaju debelu kožu, smetaju im insekti koji se hrane krvlju i drugi paraziti. Na mokru kožu bacaju pesak, stvarajući tako dodatni zaštitni sloj.

Azijski slonovi spadaju među ugrožene životinjske vrste. Pored smanjivanja i fragmentacije njihovog prirodnog staništa, jednu od najvećih opasnosti predstavlja krivolov, jer još uvek postoji velika potražnja za predmetima izrađenim od slonovače. Radi zaštite vrste osnovano je više rezervata, u kojima se uglavnom zbrinjavaju spasene ili povređene životinje. Za očuvanje vrste pokrenut je i evropski program uzgoja ugroženih vrsta, u kojem učestvuje i Zoološki vrt Segedin.