Savanski varan živi južno od Sahare, u centralnoj i istočnoj Africi, prvenstveno u Tanzaniji i Keniji. Naseljava savane, polupustinje i tropske listopadne šume. Uglavnom se kreće po tlu, ali se rado penje i na stene i grane drveća.

Među ljubiteljima gmizavaca poznat je kao omiljeni „dinosaurus”, iako njegovo držanje nije tako jednostavno kao što se na prvi pogled može činiti. Pored velikih dimenzija, ima i natprosečnu potrebu za kretanjem, pa mu je neophodan relativno prostran prostor. Mužjaci rastu znatno više od ženki i mogu dostići dužinu od 100 centimetara.

Njegova građa tela donekle se razlikuje od građe mnogih drugih vrsta varana. Glava mu je kraća i tuplja, vrat kratak, dok mu je rep debeo, ovalnog oblika i služi za skladištenje masti. Ove zalihe pomažu mu da preživi periode oskudice, zbog čega se smatra izuzetno izdržljivim preživelim.

Najčešće je sivkastosmeđe boje, a telo mu prekrivaju kružne žućkaste šare koje podsećaju na erupcije vulkana. Snažne noge završavaju se oštrim kandžama koje mu pomažu pri kretanju po tlu, ali i prilikom kopanja i grebanja. Neposrednu okolinu istražuje često isplažujući svoj dugačak, račvast jezik. U vilicama se nalazi veliki broj sitnih, igličasto oštrih zuba.

Savanski varan ima drugačiju ishranu od većine drugih varana. Njegov način ishrane je sezonski: tokom vlažnog perioda hrane ima u izobilju, dok je u sušnom periodu gotovo nema i tada nastupa vreme gladovanja. U tom periodu potrebne hranljive materije dobija iz nagomilanih masnih rezervi.

Ovaj sezonski ritam mora se uzeti u obzir i prilikom držanja u terarijumu. Mlade jedinke hranimo svakog ili svakog drugog dana, dok odrasle dobijaju hranu na četiri do pet dana. Savanski varan može lako postati gojazan ako njegova ishrana nije odgovarajuća ili se nedovoljno kreće.

Nije naročito probirljiv i na njegovom jelovniku nalazi se raznovrsna hrana, od insekata i puževa, preko glodara i jaja, pa sve do strvina. Dok je mlad, hrani se uglavnom zglavkarima, a kako raste, počinje da lovi sve veće životinje.

Savanski varani su radoznali, inteligentni gmizavci sposobni za učenje. Upravo zbog toga potrebno je pažljivo motriti na njih, jer mogu lako otvoriti terarijum koji nije dobro zatvoren. Prepoznaju svog negovatelja i mogu naučiti vreme hranjenja.

Nezadovoljstvo pokazuju snažnim udarcima repom i šištanjem. Ako im posvetimo dovoljno vremena i pažnje, postepeno možemo steći njihovo poverenje i navići ih na dodir i držanje u rukama.