Pegava hijena je najrasprostranjenija velika grabljivica u Africi. Naseljava otvorene travnate ravnice i šikare južno od Sahare. Izgledom podseća na psa, ima izduženu njušku, a njeno žućkasto krzno prekriveno je tamnijim ovalnim pegama. Prednje noge duže su joj od zadnjih, zbog čega su joj leđa nagnuta, što joj daje karakterističan hod.

Hijene su dugo procenjivane samo na osnovu svog neobičnog izgleda i površno posmatranog ponašanja. Smatrane su isključivo strvinarima, dok je njihovo oglašavanje tumačeno kao zlokoban smeh. Detaljnija posmatranja, međutim, pokazala su da, iako jedu strvine – čime imaju veoma važnu ulogu u uklanjanju životinjskih ostataka – i ponekad čak iskopavaju ljudske posmrtne ostatke iz grobova, pegave hijene su i izuzetno uspešni lovci, naročito kada love u grupi. Njihov glavni plen čine gnuovi, zebre i manje antilope.

Pegava hijena nije samo brza već i izuzetno istrajna u lovu. Na dužim razdaljinama može održavati brzinu od čak 60 kilometara na čas. Zabeležena je hijena koja je svoj plen pratila čak 24 kilometra. Njene vilice spadaju među najsnažnije kod svih kopnenih sisara, a zubima može da zdrobi čak i debele kosti.

Hijene žive u društvenim grupama usredsređenim na ženke. Jedan klan može brojati čak 130 jedinki, a ženke u njemu imaju dominantan položaj. Društveni rang je veoma važan, pa čak i mladunci „nasleđuju” status svoje majke. Za ovu vrstu karakterističan je polni dimorfizam, ali su kod pegavih hijena – za razliku od većine drugih sisara – ženke veće i snažnije od mužjaka.

Ženke su i znatno agresivnije od mužjaka i imaju viši nivo androgenih hormona. Sa tim je povezana jedna od najneobičnijih osobina ove vrste: spoljašnji polni organi ženki i mužjaka veoma su slični. Spoljašnji polni organ ženke podseća na muški, zbog čega se u antičko doba verovalo da su hijene hermafroditi. Zbog njihove posebne anatomske građe ni parenje ni porođaj nisu jednostavni.

Nakon skotnosti od približno tri i po do četiri meseca ženka donosi na svet 1–4 dobro razvijena mladunca otvorenih očiju. Mladunci su izuzetno agresivni i gotovo odmah mogu početi da se međusobno bore za pristup majčinom mleku. Smrtonosni sukobi između braće i sestara nisu retkost.

Pegava hijena naziva se i hijenom koja se smeje zbog oglašavanja koje podseća na ljudski smeh. Međutim, ovaj zvuk ne izražava dobro raspoloženje, već može biti znak frustracije ili poziv u pomoć. Može se čuti i tokom sukoba oko hrane, kada služi za izražavanje društvenog položaja i određivanje toga koja jedinka ima prednost pri hranjenju.

Pegave hijene često se prikazuju u negativnom svetlu. U animiranom filmu Kralj lavova, na primer, predstavljene su kao zli i podmukli neprijatelji lavova. Zanimljivo je, međutim, da u prirodi lavovi češće otimaju plen hijenama nego obrnuto. Njihovi sukobi su neizbežni jer žive na istim staništima i hrane se istim plenom, pa predstavljaju prirodne suparnike.

Pegave hijene izuzetno su inteligentne, a njihova sposobnost rešavanja problema može se meriti sa sposobnostima pojedinih primata. Tokom lova mogu sarađivati, pa čak i menjati strategiju. U stanju su da procene veličinu suparničke grupe koja je ušla na njihovu teritoriju i kreću u protivnapad samo ako imaju jasnu brojčanu nadmoć i ako sukob neće naneti velike gubitke klanu. Uopšteno gledano, može se reći da izbegavaju nepotrebne sukobe.

Zahvaljujući izuzetnoj sposobnosti prilagođavanja, pegava hijena se trenutno ne smatra ugroženom vrstom.