Naši prvi stanovnici bili su Csülök i Akeno, obojica rođeni 2018. godine. Csülök je stigao iz Njiređhaze, dok se Akeno iz Engleske doselio u Segedin, grad sunca, u jesen 2020. godine. Nakon što je dostigao polnu zrelost, Csülök se u maju 2026. preselio u Zoološki vrt u Vroclavu.

Iako je Akeno već impresivnih dimenzija, još će rasti. Indijski nosorog može dostići visinu od 180 centimetara u ramenima i težinu od čak tri tone.

Indijski nosorog je najveća azijska vrsta nosoroga. Njegova koža ima brojne duboke nabore, zbog kojih podseća na oklop srednjovekovnih vitezova. Zato se naziva i oklopnim nosorogom.

Akeno možda deluje veoma prijateljski, ali se tako ponaša samo prema ljudima koje već poznaje. Zbog toga molimo posetioce da ni u kom slučaju ne pokušavaju da ga dodirnu. Nosorozi veoma slabo vide, a ako se uplaše, mogu jurnuti brzinom od čak 50 kilometara na čas i pregaziti gotovo sve što im se nađe na putu. Njihov njuh i sluh, međutim, izuzetno su razvijeni.

Indijski nosorozi su biljojedi i hrane se travom, lišćem i voćem. Svakoga dana pojedu količinu hrane koja odgovara približno jednom procentu njihove telesne mase. Prilikom ispaše koriste pokretljivu gornju usnu kojom hvataju biljke.

U prirodi uglavnom žive samotnjački, a mužjaci i ženke sreću se samo tokom sezone parenja. Mužjaci obeležavaju svoju teritoriju i žestoko je brane od drugih mužjaka, dok ženke mogu slobodno prolaziti kroz nju.

Nakon skotnosti koja traje 16 meseci, ženka donosi na svet jedno mladunče teško približno 60–80 kilograma. Mladunče svakoga dana popije 20–30 litara mleka, zahvaljujući čemu dnevno dobija oko 1–2 kilograma na težini.

Indijski nosorozi veoma vole da se valjaju u blatu. To im ne pomaže samo u regulisanju telesne temperature već njihovu kožu štiti i od patogena i parazita koji se hrane krvlju. Sloj blata njihovoj već debeloj koži pruža dodatnu zaštitu.

Zaštita indijskog nosoroga danas se može smatrati veoma uspešnom. Početkom 20. veka bilo je preostalo manje od 200 jedinki, dok danas populaciju u divljini čini više od 3.500 životinja. Uprkos ovom oporavku, vrsta se i dalje smatra ozbiljno ugroženom.

Pored smanjivanja njihovog staništa, najveću opasnost predstavlja krivolov. U tradicionalnoj istočnjačkoj medicini njihovom rogu pripisuju se lekovita svojstva. Za očuvanje vrste uspostavljen je i program uzgoja ugroženih vrsta, u kojem učestvuje i Zoološki vrt Segedin.

Za približno dve godine Akenu bi iz Francuske mogla da stigne ženka.