Crvena panda jedan je od najomiljenijih stanovnika zooloških vrtova i miljenik velikog broja posetilaca. Njena popularnost ne potiče samo od ljupkog izgleda već je reč i o zaista izuzetnoj vrsti. Jedini je danas živući predstavnik porodice crvenih pandi.

Građom tela podseća na medveda, zbog čega je u nekim jezicima nazivaju i mačkom-medvedom. Često se penje na drveće, gde se uređuje na gotovo isti način kao mačka. Osim toga, zenice joj nisu okrugle, već ovalne poput mačjih.

Smatra se da reč „panda” potiče od nepalskog naziva životinje punja, što znači „onaj koji jede bambus”. Tokom 19. veka verovalo se da su crvena i velika panda bliski srodnici, ali je kasnije utvrđeno da zapravo nisu u bliskom srodstvu. Njihove glavne zajedničke osobine jesu to što obe pripadaju redu zveri i što im je ishrana prilagođena bambusu.

Crvena panda otkrivena je prva i upravo je ona prvobitno dobila naziv „panda”. Velika panda postala je poznata mnogo kasnije. Pošto podseća na crvenu pandu, ali je znatno veća od nje, dobila je naziv velika panda.

Crvena panda živi u azijskom planinskom lancu Himalaja, u šumama na nadmorskim visinama između 2.200 i 4.800 metara. Odlično se penje i rado se odmara u krošnjama drveća, dok na tlu provodi relativno malo vremena.

U prirodi živi samotnjački, a mužjak i ženka sreću se samo tokom sezone razmnožavanja. Aktivna je noću, dok danju uglavnom spava. Čupavi rep koristi kao jastuk i obavija ga oko tela poput pokrivača.

Njeno prelepo crveno krzno je dugačko i gusto i štiti je od hladnoće. Za razliku od većine životinjskih vrsta, dlaka na stomaku tamnija je nego na leđima. Kada je napadne grabljivica, najpre prema njoj okreće svoj crni stomak.

Na prednjim šapama izgleda kao da ima šest prstiju. Dodatni „šesti prst” zapravo je uvećana kost ručnog zgloba koja može da se postavi nasuprot ostalim prstima, pa crvena panda njome lako hvata i otkida izdanke bambusa.

Nakon buđenja i hranjenja obično liže celo telo kako bi očistila krzno. Šapama na mačji način pere i lice. Zatim se proteže i trlja leđa i stomak o granu drveta ili kamen.

Iako pripada redu zveri, crvena panda hrani se pretežno biljkama, a omiljena hrana joj je bambus. Nije naročito probirljiva i rado jede i voće, lišajeve, bobice, insekte, gusenice i ptičja jaja.

Danas u prirodi živi svega oko 8.000–13.000 crvenih pandi, a njihova brojnost smanjila se za približno 40% tokom proteklih 50 godina. Gubitak i fragmentacija staništa izazvani krčenjem šuma predstavljaju najveći problem u Indiji i Nepalu, dok ovu retku vrstu u Mjanmaru i Kini prvenstveno ugrožava krivolov. U Kini ih ubijaju uglavnom zbog krzna, a kape napravljene od njihovih koža uobičajena su roba na tamošnjim pijacama.

Evropski zoološki vrtovi usklađeno drže i razmnožavaju crvene pande u okviru Evropskog programa očuvanja ugroženih vrsta (EEP). Zanimljivo je da je ovo jedna od retkih životinjskih vrsta kod kojih u populaciji pod ljudskom brigom ima više ženki nego mužjaka, jer se iz nekog razloga rađa znatno manje mužjaka.

Iako je crvena panda veoma popularna u zoološkim vrtovima, sporo se razmnožava. Zoološki vrtovi često moraju čekati godinama da bi dobili jedinke ove vrste.