Giboni se smatraju najspretnijim vazdušnim akrobatama šumskih krošnji. Nastanjuju nizijske tropske kišne šume južnih delova Azije. Evolutivni putevi gibona i čovekolikih majmuna razdvojili su se pre približno 18 miliona godina, pa ih možemo smatrati našim daljim rođacima. Naš zajednički predak verovatno je živeo u jugoistočnoj Aziji i bio je manji majmun prilagođen životu na drveću. Danas se 12 vrsta gibona deli u četiri grupe. Grupa krestastih gibona, kojoj pripada i žutoobrazi gibon, prva se odvojila od ostalih, pre oko 10 miliona godina.

Giboni su pravi akrobati kišnih šuma, a njihov način kretanja jedinstven je u životinjskom svetu. Viseći na rukama, prebacuju se sa jednog hvatišta na drugo bez korišćenja nogu. Sa zadivljujućom lakoćom mogu za samo nekoliko trenutaka savladati visinsku razliku od više metara i premostiti praznine široke 8–10 metara. Ovakvo lako kretanje omogućava im posebna građa tela: dok kod čoveka ruka čini približno trećinu dužine tela, kod gibona su ruke više od dva i po puta duže od tela. Na tlu ili debljim granama mogu hodati uspravno na dve noge, održavajući ravnotežu rukama.

Njihov izgled je takođe jedinstven, jer tokom života menjaju boju krzna. Novorođeno mladunče ima svetložuto krzno, koje nakon nekoliko meseci postaje crno, dok samo lice ostaje žuto. Kod mužjaka to ostaje trajna boja, dok krzno ženki ponovo poprima žućkastu nijansu kada dostignu polnu zrelost. Ženke ostaju i sitnije od mužjaka.

Posebno glasanje gibona, poznato kao „gibonski duet”, jedinstveno je među čovekolikim majmunima. Parovi pesmom obeležavaju svoju teritoriju i komuniciraju sa drugim gibonima.

Ova monogamna vrsta živi u malim porodičnim grupama, koje obično čine mužjak, ženka i njihovi potomci. Žutoobrazi giboni su svaštojedi, a hrane se voćem, cvetovima, lišćem, beskičmenjacima i manjim kičmenjacima.

Iako giboni imaju pozitivno mesto u kulturama istočne i jugoistočne Azije, ljudi ih ipak nemilosrdno love i uništavaju njihova staništa. Mladunci se hvataju i krijumčare kao egzotični kućni ljubimci, pri čemu se njihovi roditelji najčešće ubijaju. Love ih i zbog mesa, a pojedinim delovima tela i organima pripisuju posebna lekovita svojstva. U Kini je čovek već uništio 99% njihovog prvobitnog staništa. Usitnjavanje preostalih područja dodatno usporava razmnožavanje ovih teritorijalnih životinja koje žive u parovima.

Zoološki vrt Segedin učestvuje u Evropskom programu očuvanja ugroženih vrsta. Kao potomak našeg para gibona, Rafaela i Melanie, 19. januara 2012. godine rođena je Jáde, prvo mladunče žutoobrazog gibona rođeno u Mađarskoj.