Beloglavi Šaki (Pithecia pithecia)
Stanište: Tropske kišne šume Južne Amerike
Ishrana: Svaštojed
Beloglavi šaki najčešće boravi visoko u krošnjama drveća, na visini od oko 15–20 metara. Tamo pronalazi i mesto za noćni odmor. Kada traži hranu, može se spustiti na niže delove krošnje ili ponekad i na tlo. Najviše voli područja bogata voćkama. Kada voća ima malo, jede i insekte, cvetove i lišće, ali rado konzumira i semenke.
Ime je dobio po svom karakterističnom izgledu. Mužjaci su uglavnom crne boje sa belim krznom oko lica, dok su ženke braonkasto-sive i imaju svetlu prugu koja se proteže od očiju do nosa.
Veoma su spretni u kretanju po granama drveća. Dugi rep im služi za održavanje ravnoteže i upravljanje tokom skokova, ali njime ne mogu da se hvataju.
To su društvene životinje koje žive u manjim porodičnim grupama od dva do četiri jedinke. Članovi grupe zajedno se kreću tokom dana i mogu preći 1–2 kilometra. Za komunikaciju i obeležavanje teritorije koriste glasovne signale i mirisne tragove.
Kada primete kopnenog predatora, ispuštaju upozoravajući glas i pokušavaju da ga zajednički oteraju. Ipak, najveću opasnost za njih predstavljaju grabljivice, posebno harpija, poznata po tome što lovi primate. Kada je uoče, najpre daju alarmni signal, a zatim se umire i sakriju nepomično u krošnji.
Primates / Cebidae
IUCN Redlist: LC (Least Concern)
II.
