Žutoobrazi gibon (Nomascus gabriellae)
Stanište: Nizijske tropske šume Azije
Ishrana: Biljojed
Mladunci žutoobrazog gibona rađaju se sa svetložutim krznom. Posle nekoliko meseci krzno im potamni i postaje crno, dok lice ostaje žuto. Kod mužjaka to ostaje trajna boja, dok se kod ženki krzno ponovo menja kada dostignu polnu zrelost i ponovo poprima žućkastu nijansu. Mladunci ostaju sa roditeljima do svoje šeste ili osme godine. Za razliku od mnogih drugih primata, giboni biraju partnera za ceo život i zajedno brinu o potomstvu.
Giboni su izrazito teritorijalne životinje. Jedan od načina obeležavanja i odbrane teritorije jeste zajedničko pevanje mužjaka i ženke. Njihovi snažni glasovi mogu se čuti na udaljenosti od nekoliko kilometara kroz šumu.
Njihov način kretanja jedinstven je u životinjskom svetu. Kreću se kroz krošnje drveća viseći i prelazeći sa grane na granu bez upotrebe nogu. Sa velikom lakoćom mogu za kratko vreme savladati velike visinske razlike i premostiti nekoliko metara praznog prostora. Osim što se njišu, izuzetni su i skakači: zahvaljujući veoma pokretljivim ramenim i kukovnim zglobovima mogu precizno preskakati razdaljine od čak 8–10 metara.
Njihove ruke su znatno duže od tela. Kada se kreću po zemlji ili po debljim granama, mogu hodati uspravno na dve noge, dok rukama održavaju ravnotežu.
Primates / Hylobatidae
IUCN Redlist: EN (Endangered)
I.
