Lav, poznat kao kralj životinja, uživa veliku popularnost širom sveta i jedan je od najomiljenijih stanovnika zooloških vrtova. Pripada porodici mačaka i, nakon tigra, druga je najveća velika mačka. Živi prvenstveno u centralnoj i južnoj Africi, dok se jedna mala populacija može pronaći i u Indiji. U severnoj Africi, Evropi i većem delu Azije danas je izumro.

Među jedinkama južnoafričkog, odnosno krugerskog lava, ponekad se javlja neobičan varijetet boje. Iako se ove životinje često nazivaju belim lavovima, taj izraz može da zavara. Nisu u pitanju albino jedinke kojima nedostaje pigment, već lavovi sa karakterističnim svetlobež krznom. Ova varijanta boje pojavila se i održala u prirodi, možda zato što je pružala određenu prednost na njihovom staništu, na primer omogućavajući im da se bolje stope sa okolinom.

Beli lav je jedna od najmisterioznijih afričkih životinja. Ljudi su vekovima naslućivali njegovo postojanje, ali ga je videlo veoma malo njih. Prvi zapis potiče iz tridesetih godina 20. veka, mada je tada smatran samo proizvodom mašte. Međutim, jedan biolog je 1975. godine slučajno ugledao bele lavove dok je bio sa porodicom i uspeo da ih fotografiše.

Poslednja divlja jedinka zabeležena je 1994. godine, pa se dugo verovalo da je ova varijanta boje nestala iz prirode. Ipak, svetlo obojeni lavovi kasnije su ponovo uočeni u divljini. Prema Međunarodnoj bazi podataka o vrstama u zoološkim vrtovima i drugim izvorima, u zoološkim vrtovima širom sveta živi približno 230–300 „belih” lavova. Zoološki vrtovi nastoje da očuvaju gene odgovorne za svetlu boju, pa ove lavove često drže i razmnožavaju zajedno. Oni se, međutim, mogu pariti i sa lavovima uobičajene boje jer ne predstavljaju zasebnu vrstu.

Lav se od većine drugih velikih mačaka razlikuje i po izgledu i po načinu života. Odrasle jedinke imaju jednobojno krzno, najčešće boje peska. Za razliku od roditelja, mladunci su pegavi, a njihove pege počinju da blede kada dostignu uzrast od približno tri meseca.

Mužjaci su veći od ženki i imaju grivu koja im prekriva glavu, pada preko ramena i često pokriva veliki deo grudi. Ova kruna od dlake štiti životinju tokom sukoba, a istovremeno predstavlja simbol snage, zdravlja i reproduktivne sposobnosti.

Lav je jedina vrsta mačke koja vodi pravi društveni život. Čopor može brojati između 2 i 40 jedinki, među kojima su jedan ili više mužjaka, ženke i njihovi mladunci. Ako čopor predvodi više mužjaka, oni su uglavnom u srodstvu, a najčešće su braća.

Lavovi granice svoje teritorije obeležavaju mokraćom. Karakteristična rika takođe služi za obeležavanje teritorije, ali istovremeno jača veze među članovima čopora. Brže i okretnije ženke uglavnom love, dok mužjaci nadziru teritoriju i brane čopor od opasnosti.

Kada novi mužjaci preuzmu čopor, mogu ubiti mladunce prethodnih mužjaka. Na taj način ženke ranije ponovo postaju spremne za parenje, a novi mužjaci mogu dobiti sopstveno potomstvo.

Lavovi su poligamni, što znači da se jedan mužjak može pariti sa više ženki. Nemaju određenu sezonu parenja i mogu se razmnožavati tokom cele godine. Nakon skotnosti od približno tri i po meseca ženka donosi na svet 1–5 mladunaca, mada se najčešće rađaju 2–3. Ženke iz istog čopora međusobno pomažu jedna drugoj u odgajanju mladunaca.

Nažalost, stanje populacije lavova veoma je zabrinjavajuće. Njihova brojnost drastično se smanjila tokom proteklog veka, a uništavanje staništa i krivolov i dalje predstavljaju ozbiljne pretnje njihovom opstanku.