Gepard je prepoznatljiva grabljivica afričkih i azijskih savana. Tokom lova se, umesto prikradanja, uglavnom oslanja na svoju izuzetnu brzinu. Iako se često ubraja među velike mačke, gepard zapravo pripada potporodici malih mačaka (Felinae). To znači da je, uprkos velikom telu, u sistematskom smislu srodniji manjim divljim mačkama. Njegovi najbliži srodnici su puma i jaguarundi.

Zajednička osobina ovih mačaka jeste potpuno okoštala podjezična kost, zahvaljujući kojoj mogu da predu, ali ne mogu da riču. Zanimljivo je, međutim, da gepard ima okrugle zenice poput velikih mačaka, a ne vertikalne, kakve imaju manje mačke.

Gepard je najbrža kopnena grabljivica na Zemlji. Na kratkim razdaljinama izmerena mu je brzina od 93 kilometra na čas, a može premašiti i 100 kilometara na čas. Ovu brzinu, međutim, može održavati samo tokom nekoliko stotina metara jer sprint izuzetno opterećuje njegov organizam.

Njegova građa tela savršeno je prilagođena ovakvim sposobnostima. Vitko telo, savitljiva kičma i mala glava smanjuju otpor vazduha, dok mu dugačak rep pomaže u održavanju ravnoteže prilikom naglih promena pravca. Nepotpuno razvijena ključna kost omogućava prednjim nogama veći zamah prema napred. Pošto su očnjaci relativno mali, nosni prolazi mogu biti veći, što omogućava brzo strujanje velike količine vazduha prema uvećanom srcu i plućima.

Kandže na šapama mogu se samo delimično uvući. Na ovu osobinu upućuje i naučni naziv njegovog roda, Acinonyx, koji na grčkom znači „nepokretna kandža”. Neuvučenim kandžama gepard ostvaruje bolje prianjanje pri velikoj brzini, što mu pomaže prilikom ubrzavanja i manevrisanja.

Gepard se lako prepoznaje i po svom karakterističnom izgledu. Njegovo krzno kremaste boje prekriveno je sa približno 2.000 crnih pega, koje kod svake jedinke obrazuju drugačiji raspored. Ovaj uzorak služi kao svojevrsna prirodna oznaka za prepoznavanje, jer ne postoje dva potpuno jednaka geparda.

Od očiju prema ustima pružaju se crne pruge nalik tragovima suza. Pretpostavlja se da one smanjuju odsjaj sunčeve svetlosti, zahvaljujući čemu gepard bolje vidi tokom lova.

Ženke uglavnom žive samotnjački, dok mužjaci često formiraju manje grupe poznate kao koalicije. Njih obično čine braća iz istog legla, mada ponekad prihvataju i mužjake koji im nisu u srodstvu. Članovi koalicije brinu jedni o drugima, međusobno se neguju i traže svog saputnika ako je duže odsutan.

Svi članovi imaju jednaka prava prilikom podele plena i hranjenja. Zabeleženo je i da su mužjaci koji žive u koalicijama uglavnom zdraviji od samotnjaka i imaju više uspeha kod ženki.

Gepard je nekada bio rasprostranjen širom Afrike, dok je u Aziji naseljavao područje od Arabijskog poluostrva do južnih delova Indije. Danas je ugrožena vrsta. Nekada je masovno lovljen zbog krzna, dok je u Aziji njegovu brojnost naročito smanjivalo hvatanje divljih jedinki koje su ljudi koristili za lov.

Danas mu najveću pretnju predstavljaju gubitak staništa, sve veća konkurencija snažnijih velikih grabljivica i opadanje brojnosti životinja kojima se hrani. Prema Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), afrička podvrsta geparda ima status ranjive vrste, dok je azijska podvrsta kritično ugrožena. U divljini Afrike ostalo je svega oko 10.000 jedinki.

Zoološki vrt Segedin učestvuje u Evropskom programu očuvanja ugroženih vrsta (EEP), čiji je cilj očuvanje genetičke raznovrsnosti i održavanje stabilne populacije geparda u evropskim zoološkim vrtovima.