Zlatnoruki tamarin (Saguinus midas)
Stanište: Zlatnoruki tamarin naseljava severni Brazil, Gvajanu, Francusku Gvajanu i Surinam. Ovi primati žive u krošnjama drveća malog prečnika (manjim od 15 metara).
Ishrana: Kao i većina tamarina, zlatnoruki tamarin se hrani uglavnom insektima, zrelim voćem i biljnim izlučevinama kao što su sokovi, gume i smole. Njegova ishrana takođe uključuje nektar, mlade izdanke biljaka, pauke, male kičmenjake i ptičja jaja.
Karakteristike i kretanje: Njegov sićušan rast omogućava mu da se upusti na najudaljenije, tanke grane u krošnjama kišnih šuma — područja koja su nedostupna većim predatorima. Krzno mu je gotovo potpuno crno, što predstavlja oštar kontrast u odnosu na narandžasto-crvenkaste udove.
Komunikacija: Oglašavanje ove vrste izuzetno podseća na pesmu ptica i može se čuti sa velikih udaljenosti unutar kišne šume. Pored ovih zvučnih signala, koriste i obeležavanje mirisom kao primarni metod olfaktorne (mirisne) komunikacije između članova grupe.
Mit o kralju Midi: Ova vrsta je svoje naučno ime dobila po legendarnom kralju Midi. Prema mitu, Mida je zamolio boga Dionisa za moć da sve što dotakne pretvori u zlato. Dionis mu je ispunio želju. Na putu kući, Mida je iskušavao svoju novu moć na raznim predmetima: grana koju je polomio i kamen koji je dotakao momentalno su postali čvrsto zlato.
Međutim, njegova radost se ubrzo pretvorila u užas kada je shvatio da čak i hrana i piće prolaze kroz istu transformaciju. Razumeo je da mu je, uprkos ogromnom bogatstvu, suđeno da premine od gladi i žeđi. Preklinjao je Dionisa da povuče kobni dar, a bog mu je naredio da se okupa u vodama reke Paktol. Nakon tog kupanja, govorilo se da reka u svojim talasima nosi zrnca zlata. Kralj Mida je zamrzeo bogatstvo i zlato, provodeći ostatak života skromno, putujući kroz svoje kraljevstvo.
Primates / Cebidae
IUCN Redlist: LC (Least Concern)
II.
