Magareći pingvin je jedina vrsta pingvina poreklom iz Afrike. Živi i gnezdi se u kolonijama duž stenovitih obala i na ostrvima južne Afrike. Mađarski naziv vrste, koji znači „pingvin sa naočarima”, potiče od ružičastih delova gole kože iznad očiju. Ove površine imaju važnu ulogu u regulisanju telesne temperature.

Poput svojih rođaka iz polarnih oblasti, magareći pingvin ima crno-belo perje, ali je znatno manjih dimenzija. Izgled koji podseća na frak važan je za kamuflažu. Kada se posmatra odozdo, beli stomak stapa se sa svetlom površinom vode i tako ga skriva od vodenih grabljivica. Kada se posmatra odozgo, crna leđa stapaju se sa tamnijim dubinama, pa ga grabljivice iz vazduha teže uočavaju.

Iako između mužjaka i ženki postoji mala razlika u veličini, pojedinačne pingvine najlakše je razlikovati prema rasporedu crnih pega na stomaku. Ova šara jedinstvena je kod svake jedinke, poput otiska prsta kod ljudi.

Iako su pingvini ptice, ne mogu da lete jer su se prilagodili životu u vodi. Krila ne koriste za letenje kroz vazduh, već za kretanje kroz vodu. Poput ptica letačica, na grudnoj kosti imaju veliku kobilicu za koju su pričvršćeni snažni mišići neophodni za plivanje. Kratke noge sa plovnim kožicama, koje koriste poput kormila, nalaze se na zadnjem delu njihovog hidrodinamičnog tela.

Za razliku od šupljih kostiju ptica koje lete, kosti pingvina su guste i teške, pa im olakšavaju ronjenje. Najbrži pingvini mogu plivati brzinom od čak 36 kilometara na čas. Pojedine vrste mogu zaroniti do dubine od 30 metara i ostati bez vazduha čak 15–20 minuta.

Magareći pingvini love prvenstveno morske ribe, naročito sardine i skuše, ali se hrane i morskim beskičmenjacima, poput lignji i sitnih rakova.

Magareći pingvin je monogamna vrsta i bira partnera za ceo život. Može se razmnožavati tokom cele godine, mada se parenje najčešće odvija između novembra i maja. Ženka polaže jaja u rupe za gnežđenje među stenama, a mladunci se izlegu nakon 38–42 dana.

Mladunci u početku ne liče na svoje crno-bele roditelje. Njihovo perje je neugledno, leđa su sivkastosmeđa, a grudi krem boje. Odraslo perje dobijaju nakon mitarenja sa približno tri godine.

Kao i kod drugih ptica, uređivanje perja od životne je važnosti i za pingvine. Bez redovnog čišćenja i slaganja, perje ostaje prljavo i zamršeno, pa telo ptice ne štiti dovoljno od hladnoće ili toplote. Kod ptica koje lete neodržavano perje ne može pravilno obavljati ni svoju osnovnu funkciju, zbog čega ptica može imati poteškoće pri pronalaženju hrane ili begu od opasnosti.

Većina ptica svoje perje uređuje potpuno samostalno. Međutim, kod magarećih pingvina primećeno je da jedni drugima pomažu pri čišćenju i slaganju perja na glavi i vratu.

Magareći pingvin je 2008. godine na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) još bio svrstan u kategoriju ranjivih vrsta. Međutim, njegova brojnost se poslednjih godina znatno smanjila, prvenstveno zbog intenzivnog ribolova i posledičnog smanjenja broja životinja kojima se hrani. Veliku opasnost predstavljaju i izlivanja nafte izazvana nesrećama tankera na prometnim pomorskim putevima južne Afrike, nakon kojih stradaju hiljade pingvina.

Kako bi se sprečilo dalje drastično smanjivanje populacije i nestanak vrste, magareći pingvin stavljen je pod strožu zaštitu i svrstan u kategoriju ugroženih vrsta. Uspostavljen je i evropski program uzgoja za očuvanje ove vrste, u kojem učestvuje i Zoološki vrt Segedin.